Jedan od zadataka špijunskih organizacija bio je i da dizajniraju i naprave sprave koje će pomoći špijunima da što efikasnije obave zadatak.
Iako filmovi o špijunaži uglavnom preuveličavaju stvari, neki od ovih stvarnih spy gadžeta mogli bi parirati zanimljivim spravicama koje nose filmski tajni agenti.
Špijuni iz Drugog svetskog i Hladnog rata bili su opremljeni visokotehnološkim uređajima od kojih su mnogi išli ispred svog vremena.
Ovo su neki od najinovativnijih predmeta svog doba koji su korišćeni za špijunažu.
Smrtonosni kišobrani
Sasvim običan kišobran na čijem vrhu se nalazi otrov sporog dejstva, ricin. Ricin se dobija iz semena biljke ricinus, a samo miligram je dovoljan da izazove trovanje i fatalan ishod. Kišobran sa otrovnim vrhom upotrebljen je u akciji 1978. za egzekuciju bugarskog disidenta Georgi Markova u Londonu. On je šetajući preko mosta Vaterlo osetio peckanje u nozi u trenutku kada je pored njega prolazio nepoznat muškarac. Nakon 4 dana bio je mrtav. 30 godina kasnije dokumenti iz arhiva bugarske tajne službe rasvetlili su jedno od najmisterioznijih ubistava u doba komunizma.
Kamera-dugme
Minijaturne kamere koje su se mogle smestiti u dugme kaputa ili sakoa masovno su upotrebljavane tokom Hladnog rata. Prekidač kojim se aktivirala kamera skrivao se najčešće u džepu. CIA je slične kamere i mini mikrofone kamuflirala u ogrlice i broševe.
Golubovi fotografi
Golubovi opremljeni automatskim mini kamerama korišćeni su za mapiranje ciljeva od interesa u Prvom i Drugom svetskom ratu. Mogli su da prelete iznad neprijateljskih teritorija znatno niže od aviona i snime na stotine fotografija. Poznato je da životinje imaju svoje mesto u svetu špijunaže.
Kamera u ručnom satu
Mikro kamera u ručnom satu spada u starter pack svakog špijuna, a nastala je krajem 40-tih godina prošlog veka u Zapadnoj Nemačkoj. Fotografsko sočivo zamenjivalo je brojčanik, a ispod njega bila je smeštena mikro rolna filma na koju je stajalo 8 fotografija. Unapređeni modeli špijunskog sata koriste se i danas.
Poljubac smrti
Karmin u čijem se držaču nalazi pištolj kalibra 4,5mm sa jednim metkom koristile su špijunke KGB-a tokom Hladnog rata. Jedan primerak čuva se u Međunarodnom muzeju špijunaže u Vašingtonu.
Insektohopter
Insektohopteri su minijaturne bespilotne letilice na daljinsko upravljanje, kamuflirane u viline konjice, koje je razvila CIA 70-tih godina XX veka. Cilj ovih preteča dronova bio je tajno prikupljanje informacija. Zbog problema sa kretanjem, nikada nisu zaista upotrebljeni u nekoj misiji. Ipak, važna su stepenica u realizovanju ideje o špijunaži iz vazduha.