Žene se možda nepravedno nazivaju slabiji pol. One su ne tako retko jači i superiorniji od muškaraca. U stanju su da doguraju dalje od kolega muškaraca i to u gotovo svim poljima i sferama života.
Kroz istoriju žene su se dobro snalazile šta god da su radile, kojim god poslom da su se bavile. Jedan od poslova koje su žene godinama unazad uspešno obavljale jeste špijunski. Neupućeni bi rekli nije to posao za dame, šta će to njima i tome slično. Ali, to nije istina. Poslednji primeri nam dolaze iz Izraela i obaveštajne agencije Mosad. Mosad čini 40 posto žena, od kojih je 24 procenta na najvišim pozicijama u Agenciji. Iako žene, generalno, ređe dobijaju istaknute pozicije u bezbednosnim i obaveštajnim organizacijama, to nije slučaj i sa Mosadom. Prvi put od osnivanja Mosada ova obaveštajna agencija je pokrenula kampanju za regrutaciju žena. U oglasu koje su objavile izraelske novine navodi se da se traže agenti „sa posebnim karakternim osobinama“ i da zainteresovane kandidatkinje mogu da se prijave za pozicije u Agenciji. Od 12 zaposlenih koje je izraelski premijer Benjamin Netanjahu odlikovao polovina su bile žene. Kada je 2012. godine bivši šef Mosada Tamir Pardo pohvalio ženske agente u Agenciji on je naveo njihovu „posebnu prednost u tajnom ratu zbog sposobnosti za multitasking“, kao i da „potiskuju svoj ego kako bi postigli ciljeve“.
Mi vam donosimo nastavak žena-špijuna koje su promenile tok istorije. Kao i u prethodnom delu zadatak je bio težak, jer, svakako, postoji još žena-špijuna koje su vredne pomena i koje su sa pravom mogle da se nađu na ovoj listi.
Leteći eskadron prelepe Katarine Demediči
Niko sa stoprocentnom sigurnošću ne može da potvrdi da li je ovo u pitanju mit ili propaganda. Plemkinja Katarina Demediči regrutovala je u 16. veku lepe žene koje su koristile svoj šarm i lepotu i tako od moćnih ljudi tog vremena saznavale najintrigantnije tajne. One su, potom, imale zadatak da te tajne prenesu Katarini.
Navodno je Šarlota Desuv bila članica Letećeg eskadrona. Šarlotin zadatak je bio da špijunira Fransou, vojvodu od Alenkona, i Izabel de Limeul i da intrige sa dvora prenosi direktno Katarini.
Špijunka koja je krojila politički poredak u Južnoj Americi
Još jedna žena čiji je život prosto bio fascinantan jeste Manuela Sanz. Ova žena istakla se u borbi protiv španske vladavine. Sanz je bila i kućna pomoćnica čuvenog venecuelanskog revolucionara Simona Bolivara. Međutim, njena borba protiv španske tiranije počela je pre nego što je srela Bolivara. Ona i njen suprug, engleski trgovac, Džejms Torn, 1819. godine su učestvovali u kidnapovanju vicekralja Perua, Hose Dela Serne e Hinohosa.
Nakon Bolivarove smrti 1830. godine, Sanz je prognana u Kolumbiju gde je umrla u najgoroj bedi i nemaštini. Ostala je upamćena kao jedna od najaktivnijih ličnosti koji su učestvovali u mnogim političkim smenama u Južnoj Americi.
Ko je bila zloglasna baka-špijun?
Za KGB Melita Norvud bila je jedna od najdragocenijih špijuna tog vremena. Bila je aktivna od tridesetih godina dvadesetog veka, pa sve do 1972. godine kada se povukla. Tada je imala punih 60 godina. Ova Britanka bila je istaknuti simpatizer komunista i Sovjetskog Saveza. Mogla je mirno da radi u Udruženju istraživača britanskih neorganskih metala, ali, ne, ona je izabrala opasnost i uzbuđenje želeći pri tome da podrži novi sistem vrednosti koje je Sovjetski Savez nudio. Tako je Melita koristeći trenutno zanimanje kao paravan dolazila do dragocenih podataka vezanih za program nuklearnog oružja. Te informacije je dalje uspešno dostavljala svojim ruskim prijateljima.
Norvud je 1999. godine dočekala i sovjetsku penziju za svoj višedecenijski rad.
Špijunka sa sto lica
Za vreme Građanskog rata bila je aktivna čuvena špijunka, Sara Ema Edmonds. Vrlo vešto je ušla u Drugu Mičigensku pešadiju, pretvarajući se da je muško, Flint Tompson. Kasnije je dolazila do značajnih informacija radeći kao medicinska sestra generala Meklelana.
Iako danas postoji najrazličitija oprema i softveri za bezbednost, Sara se veoma dobro snalazila i pripremala za najrazličitije situacije. Prema njenim spisima često je putovala prerušena u crnca ili crnkinju tražeći dragocena ukradena dokumenta. Međutim, kada je tokom vojnih aktivnosti dobila malariju, napustila je vojisku, strahujući da će se saznati ko je zapravo ona.
Špijunka i čuveni pisac
Šta reći za svestranu Martu Nokart? Ona nije bila samo špijun, već i pisac brojnih špijunskih romana. Ona je sve do 1915. godine vodila na oko miran i idiličan život. Radila je kao medicinska sestra u vojnoj bolnici u Roulersu. Tada ju je njen prijatelj regrutovao za britanskog obaveštajnog agenta.
Zajedno sa drugim belgijskim špijunima ona je veoma uspešno špijunirala nemačke vojnike. Nije samo uspešno prikupljala dragocene podatke, već je bila veoma vešta i u sabotaži. Međutim, prilikom jedne takve, na oko rutinske akcije, je uhvaćena. Ona je tada trebala da postavi eksploziv ispod nemačkog depoa za municiju kada joj je ispao sat sa ugraviranim inicijalima. Uhapšena je i sprovedena u zatvor u Gentu gde je odlužila dve godine zatvora. Po završetku rata izlazi iz zatvora i udaje se za britanskog vojnog oficira, koji je i sam bio špijun.